1454. - Rođen je Amerigo Vespuči, italijanski moreplovac iz Firence, savremenik Kolumbov. Od 1490. bio je u službi španskog i portugalskog kralja. Preduzimao je više putovanja u Novi svet i stigao na obale Srednje i Južne Amerike. Opisao ih je u pismima Lorencu Medičiju i Pjeru Soderiniju. Po Vespučijevom latinskom imenu (Americus), nemački geograf M. Valdzemiler nazvao je zemlje novog sveta - Amerika, što je kasnije i usvojeno.

1497. - Kopernik je prvi put zabeležio astronomska zapažanja.

1796. - Napoleon Bonaparta oženio se Žosefinom de Boarne.

1807. - Predvođeni Karađorđem, srpski ustanici su potpuno oslobodili Beograd od Turaka, iako je grad, kao politički centar pašaluka, bio čvrsto utvrđen i posednut jakim janičarskim snagama. Ustanici su tokom 1804, 1805. i 1806. bezuspešno pokušavali da zauzmu beogradsku tvrđavu i tek 8. januara 1807. beogradski vezir Sulejman-paša bio je prinuđen da preda Karađorđu Gornji grad, a dva meseca potom i Donji grad. Beograd je postao politički, vojni i kulturni centar nove Srbije i ostao je u srpskoj vlasti do propasti Prvog srpskog ustanka 1813.

1817. - Srpski vojvoda i popečitelj (ministar) finansija u Prvom srpskom ustanku knez Sima Marković pogubljen je u beogradskoj tvrđavi prema naređenju Marašli Ali-paše. Od početka ustanka bio je blizak saradnik Karađorđa, s kojim je emigrirao posle propasti ustanka. Vratio se u Srbiju zahvaljujući nagodbi Miloša Obrenovića i Ali-paše, ali je nastavio prepisku sa srpskim starešinama u Besarabiji, pozivajući ih da se vrate i nastave borbu protiv Turaka. S vojvodom Pavlom Cukićem i bivšim Karađorđevim kapetanom Dragićem Gorunovićem podigao je bunu koju su Miloš i Turci brzo ugušili, a Marković i Gorunović su uhvaćeni i pogubljeni.

1841. - Vrhovni sud SAD doneo je presudu kojom je afričke robove sa broda "Amistad" proglasio slobodnima.

1842. - Premijera opere "Nabuko" Đuzepea Verdija, u Milanu.

1847. - U toku američko-meksičkog rata, američke snage pod generalom Skotom izvršile su invaziju na Meksiko tri milje južno od Vera Kruza. Naišavši na neočekivano slab otpor Meksikanaca, 10.000 američkih vojnika zauzelo je Vera Kruz, pri čemu nijedan vojnik nije poginuo. Ovo je bilo najveće vodozemno iskrcavanje u američkoj istoriji koje nije prevaziđeno sve do Drugog svetskog rata.

1858. - Albert Pots patentirao je poštansko sanduče.

1934. - Rođen je Jurij Gagarin, sovjetski pilot-kosmonaut, pukovnik i vojni novinar za pitanja astronautike, prvi čovek koji je Zemlju obleteo u veštačkom stelitu i boravio u vasioni. U Luberecku je završio zanatsku školu 1951, a u Saratovu 1955. industrijski tehnikum i pilotski kurs u aeroklubu. Po završetku Orenburškog vazduhoplovnog učilišta 1957, postao je pilot-lovac. Dvanaestog aprila 1961. obleteo je Zemlju za 108 minuta u kosmičkom brodu satelitu "Vastok".

1959. - Barbika je proglašena za najpopularniju lutku na svetu - prodato je 800 miliona ovih lutaka.

1961. - Pas Černuška je prva životinja koja se vratila iz svemira, na brodu Sputnik 9.

1964. - Proizveden je prvi "ford mustang".

1991. - Na velikim demonstracijama u Beogradu opozicione partije zahtevale su slobodno informisanje na TV Beograd. Bilo je predviđeno da desetine hiljada demonstranata s Trga republike krenu ka sedištu TV. U sukobu demonstranata i milicije - za koji su krivicu dve strane pripisale jedna drugoj - poginuli su učenik Branivoje Milinović i milicionar Nedeljko Kosović. Pod pritiskom demonstranata, rukovodeća ekipa Informativnog programa TV Beograd i generalni direktor RTV Beograd Dušan Mitević podneli su ostavke. Ostavku je dao i ministar unutrašnjih poslova Srbije Radmilo Bogdanović. Uveče, posle demonstracija, centar Beograda zaposela je armija s desetinama tenkova.

1993. - Srpski neuropsihijatar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Milan Popović dobio je nagradu "20. vek" Međunarodnog instituta u Kembridžu za dostignuća u nauci. Prethodno je na kongresu Svetskog udruženja lekara za prevenciju u Beču ukazao na moralnu neopravdanost sankcija i to izlaganje je objavio prestižni časopis "Medicina i rat".

1993. - Umro je srpski građevinski inženjer Siniša Obradović, projektant pruge Beograd-Bar, brzih pruga u Srbiji i železničkog čvora u Kosovu Polju.

2000. - NATO je odbacio izveštaje o tome da je špijun unutar Zapadne alijanse snabdevao Srbe tajnim detaljima tokom agresije NATO na Jugoslaviju u proleće 1999.