128 KB/s Ok radio streamOK radio live   srbija+381.11.4000444  studio@okradio.net
fb yt
Samo prave stvari na pravom mestu...Pojacajte OK radio!

Najjeftinije (i najskuplje) daleke gradske destinacije

Daleke gradske destinacije postaju sve popularnije. Ipak, neke od njih su pristupačnije od drugih.

destinacije

Foto: google.rs

Prema preporukama Pošte Velike Britanije, najpovoljnije gradske destinacije za duži boravak su Bangkok, Tokio i Peking, dok bi oni plićeg džeba trebalo da izbegavaju gradove SAD. 

Istraživanje koje je sprovela ta državna firma, uzelo je u obzir cene 11 najčešćih potrepština, uključujući hranu, aerodromski transfer, razgledanje grada i smeštaj od četiri zvezdice u 10 popularnih gradova udaljenih na barem šest sati leta od Velike Britanije. 

U Bangkoku troškovi iznose oko 413 dolara, odnosno oko 18 dolara manje u odnosu na Tokio, uglavnom zato što je smeštaj u Tajlandu povoljniji. 

Tri noći u hotelu sa četiri zvezdice u Bangkoku su u proseku 130 dolara jeftiniji od onih u Tokiju. Međutim, ostale cene su mnogo niže u Japanu, nego u Tajlandu. 

Štaviše, hrana u Tokiju je jeftinija nego u ostalim gradovima, pa tako u proseku večera sačinjena od predjela, glavnog jela i deserta, uz flašu lokalnog vina košta oko 44 dolara. 

Poređenja radi, takva večera u Singapuru košta paprenih 130 dolara i ujedno je najskuplja na listi. 

U obzir su uzete cene sledećih stvari: šolja filter-kafe u baru, flaša piva lokalnog proizvođača od 330ml, gazirani napitak 330ml u kafe baru, čaša vina (175ml), večera sa flašom vina, povratna cena autobuskog ili metro prevoza od aerodroma do grada, razgledanje grada iz autobusa ili broda, ulaz na najveću turističku atrakciju, ulaz u najbolji muzej, ulaz u najbolju galeriju, tri noći u hotelu sa četiri zvezdice za dve odrasle osobe.
 
 
Destinacija Cena
1. Bangkok 413 dolara
2. Tokio 432 dolara
3. Peking 439 dolara
4. Dubai 471 dolara
5. Kejptaun 515 dolara
6. Singapur 533 dolara
7. Vašington 657 dolara
8. Toronto 798 dolara
9. Njujork 928 dolara
10. Boston

1.074 dolara

 
 
izvor: b92
 

Da li od stresa može prerano da se osedi?

Zbog čega neko rano posedi a neko i u pedesetim godinama jedva da ima koju sedu vlas? Odgovor na ovo pitanje dugo je mučio naučnike, koji i dalje pokušavaju da pronađu način da obrnu proces. Zbog čega uopšte sedimo i šta doprinosi tome da neko posedi već u dvadesetim godinama?

stres

Foto: google.rs

Kosa sedi jer pigmentne ćelije nazvane melanociti u osnovi svakog folikula kose budu oštećene tokom bolesti, zbog okruženja ili jednostavno od starosti. 

Nije moguće odrediti jedinstveno vreme kada neko počinje da sedi ali najčešće je to tokom četrdesetih ili pedesetih godina, a u kojim će to godinama tačno biti zavisi od gena, pola i porekla, kako kaže dr Džejms Kirkland iz Majo klinike. Žene svakako sede kasnije nego muškarci, beli ljudi ranije nego tamnije puti, ali genetika je u slučaju dobijanja sedih primarna. To znači da ako su jedan ili oba roditelja imali sede u ranim godinama, i njihovo dete sigurno početi da dobija sede u ranijem dobu. 

Pušenje takođe može da ubrza promenu, a rane sede mogu da budu znak i autoimune bolesti, problema sa štitnom žlezdom ili sa srcem. 

"Ako imate srčano oboljenje i vaša kosa je seda, to je znak pogoršanja bolesti", kaže dr Kirkland. 

Istraživanje je pokazalo da su neki od logoraša tokom Drugog svetskog rata, zbog lišenosti pravilne ishrane, takođe preterano i prerano osedeli, kaže dr Vilma Bergfeld, dermatolog sa Klivlend klinike, koja se specijalizovala za probleme sa kosom. "Sve je određeno zdravljem ćelija za proizvodnju pigmenta", kaže doktorka. Ona kaže da ne poznaje nikoga ko je dobio sede zbog naglog gubitka kilograma ili preteranog vežbanja. Gubljenje preko dvadeset kilograma ili odlazak na hemioterapiju pre će izazvati gubljenje kose nego promenu njene boje. 

Ne postoje lekovi koji bi mogli da obrnu proces, iako je minoksidil, koji se koristi kod gubitka kose, u fazi testiranja jer su lekari primetili da bi ponekad uticao i na samu boju kose a ne samo na opadanje, ukazujući na to da je podmlađivao melanocite. 

I dalje, međutim, nije jasno da li hronični stres može da učini da neko posedi. Studije koje povezuju stres sa bojom kose i dalje su nedovoljne, iako u praksi postoje brojni primeri da je neko posedeo tokom jako stresnih perioda, kaže dr Kirkland. 

"Konsenzus je da stres može to da učini, ali to je više osećaj nego ubedljiv dokaz", kaže dr Kirkland. 
 
 
izvor: b92.net

Sujeverna putnica ubacila novčiće u motor aviona - za sreću

Let na liniji Šangaj-Guangdžu bio je odložen skoro šest sati pošto je jedna 80-godišnja sujeverna putnica ubacila novčiće u motor aviona "za sreću".

kineskinja

Thinkstock / Ilustracija

Reagovala je i policija koja je odvela stariju putnicu nakon što je neko od putnika prijavio "incident". 

Ona je pre ukrcavanja u avion "Čajna sautern erlajns", bacila devet novčića, od kojih se jedan "zaglavio" u motoru aviona. 

Sve se odigralo na šangajskom međunarodnom aerodromu, a u pitanju je starica, koja je posvećeni budista, i koja je verovala da će joj novčić osigurati bezbedan let. 

Kako je prenela agencija AFP, protiv sujeverne putnice najverovatnije neće biti pokrenut postupak. 

Pozivajući se na policiju, kineski mediji su preneli da sujeverna putnica jeste prekršila zakon i da bi zbog toga trebalo da provede pet dana u zatvoru, ali se to neće dogoditi jer ima više od 70 godina.
 
izvor: b92

Umetnost, žurke i kajmak: Srpski London u najboljem izdanju

Srbija je prepoznatljiva po mnogim poznatim ličnostima, kao što su Novak Đoković, Mila Jovović i Marina Abramović, ali u Velikoj Britaniji živi oko 70.000 Srba koji nisu toliko poznati. Većina njih nastanjena je u Londonu. Mnoge porodice, među kojima je bilo mnogo predstavnika više klase, došle se u za vreme Drugog svetskog rata.

london city

Foto: google.rs

U današnje vreme, srpski Londonci uglavnom su mladi kreativci i dizajneri koji idu stopama Dejana Suđića, direktora Muzeja dizajna, ili modne kreatorke Roksande Ilinčić. Srpski umetnici postaju sve primećeniji i na umetničkoj sceni britanske prestonice. 

Dobitnik nagrade "Griffin Art Prize", u novembru prošle godine, bila je srpska umetnica Ana Milenković. Organizacija Contemporary Balkan Art podržava talente u usponu, a na njihovoj izložbi u londonskoj bilioteci nalaze se radovi Jovane Mladenović i još sedam mladih srpskih umetnika. 

Jovana preporučuje svoja omiljena mesta u Londonu u kojima se mogu naći tradicionalna srpska jela, potekla iz mešavine uticaja srednjeevropskih i otomanskih kulinarskih uticaja. 

Odličan srpski roštilj može se naći u restoranu "The Corner Terrace", u Ilingu u Zapadnom Londonu. Za preporuku je "Balkansko mešano meso", u kome se može uživati uz tradicionalnu muziku. 

"Mugi’s Coffee Bar", u istom delu grada, je tradicionalni srpski restoran, ali i prodavnica gde se mogu kupiti tradicionalni proizvodi kao što je kajmak. 

"Serbia House" u ulici Dering je prostor u kome se održavaju različiti događaji i izložbe, među kojima je i izložba "Contemporary Balkan Art" koja se otvara 1. jula. 

"Serbian City Club" je neprofitna i nepolitička organizacija srpskih stručnjaka u Londonu, koja rado prima nove članove sa Balkana ali i drugih krajeva sveta.
 
 
izvor: b92

Ovo je najskuplji grad za ljubav na celom svetu

Nigde na svetu vas izlazak sa potencijalnim doživotnim partnerom neće koštati kao u Cirihu, koji je drugu godinu zaredom zauzeo prvu poziciju kada je u pitanju najskuplji izlazak, prema računici Dojče banke.

najskuplji grad

Foto: google.rs

Izlazak u Cirihu, bankarskom centru Švajcarske, košta oko 195,90 dolara, navodi se u posebnom izveštaju Dojče banke, i dodaje da u izlazak mogu biti uračunati troškovi taksi prevoza, večere za dvoje, bezalkoholnih pića, karte za bioskop i nekoliko piva. 

Iz tog razloga, Džim Rid i Sukanto Čanda iz Dojče banke savetuju stanovnike ovog grada da svoje bolje polovine biraju pažljivo i da stupaju u brak mladi, jer će tako imati manje izdatke. 

Pored Ciriha, najskuplji gradovi na svetu za izlaske parova su Oslo, Tokio, Amsterdam, NJujork, Brisel, London, Sidnej, Pariz i Hong Kong. Cilj ovog istraživanja je da se stekne uvid da li se kurs prilagođava ili ne velikim razlikama u ceni, kao što konvencionalna ekonomska teorija predviđa da bi trebalo. 

Prvo mesto na ovoj listi trebalo bi da investitorima i budućim ljubavnicima pruži uvid da jak kurs jedne zemlje znači "paprene" cene za njihove evropske susede. Pariz se na ovoj listi nalazi na 17. mestu, a od 47 gradova na listi, najmanje košta izlazak u Kuala Lumpuru, DŽakarti i Manili. Pet piva i dve pakle cigareta najskuplji su i Oslu i Melburnu, gde koštaju 75 dolara, što je za 119 procenata skuplje nego na Menhetnu, dok je Okland na trećem mestu sa 104 procenata. Isti proizvodi, najeftiniji su u Češkoj i Južnoj Africi.
 
izvor: b92.net

Resavska pećina - jedan od najlepših darova prirode u Srbiji

Resavska pećina kod Despotovca, jedan od najlepših i najvrednijih darova prirode u Srbiji, obeležila je jubilej, 45 godina od otvaranja i 55 godina od otkrića.

resavska pecina

Foto: Thinkstock

Jubilej je obeležen radno, uz 800 gostiju, među kojima mnogo stranaca - iz Italije, Kine i Rusije - a praznicni ugođaj je uveličao i sneg, izjavila je Tanjugu direktor Javnog preduzeća Resavska pećina Milica Petrović. 

Resavska pećina, za koju stručnjaci tvrde da je speleološki biser, za turiste je otvorena 1972. godine i najposećenija je pećina u Srbiji. Do sada ju je posetilo preko tri miliona gostiju, a glavni gosti su školske ekskurzije. 

Od 2.830 metara istraženog prostora, za posetioce je dostupno 800 metara, pećina zvanično radi od 1. aprila do 31. oktobra, a pre i posle toga uz najavu. Ove godine, pre zvaničnog otvaranja posetilo ju je 2.300 turista. Za posetu Resavskoj pećini vlada veliko zanimanje, prošle godine ju je posetilo 50.000 turista, od početka ove godine 3.600, samo za uskršnje praznike 1.300. 

Sudeći po interesovanju na Sajmu turizma, ove godine očekujemo još bolju posetu nego lane, istakla je Petrović. Za prvomajske praznike pećina će raditi produženo, do 22 sata, uz nepromenjenu cenu ulaznica: 250 dinara za đake i penzionere, 300 za odrasle. 

Inače radno vreme pećine je od 9 do 17 sati, dodala je Petrović. Ove godine sadržaj Resavske pećine je obogaćen "Avantura parkom" za posetioce koji vole adrenalinska uživanja u prirodi, dodala je Petrović. Resavska pećina je od 2010. godine, kao Spomenik prirode, član Međunarodne asocijacije turističkih pećina i jama (ISCA - International Show Caves Association).
 
izvor: b92.net

Bangkok ostaje bez najveće atrakcije - ulične hrane

Bangkok odavno važi za jednu od destinacija sa najboljom uličnom hranom koja je ukusna, a pritom i jeftina. Međutim, vlasti ovog grada najavljuju da će zatvoriti sve ulične prodavce do kraja ove godine.

bangok

Foto: Thinkstock

Na ovaj potez Grad se odlučio kako bi trotoare oslobodio za pešake, a prvi na listi za eliminaciju su ulični prodavci tajlandskih đakonija. Takođe, vlasti su izrazile zabrinutost za sanitarne uslove u kojima se hrana priprema i istakli da je bezbednost ljudi na prvom mestu. 

Na meti su Jaovarat oblast u Kineskoj četvrti, kao i Kao San Roud. 

Ovo nije prvi udar na brzu hranu u Bankoku, koja je jedna od njegovih najvećih atrakcija. Soj Sakumvit pijaca demolirana je prošle godine. 

Nema sumnje da će se jedan od najposećenijih gradova sveta zauvek promeniti.
 
izvor: b92.net

"Najopasniji put na svetu" ponovo otvoren za posetioce

Šetalište "Kaminito del Rej" ili "Kraljev putić" u Španiji takođe je poznato pod imenom "najopasniji put na Zemlji". Treću godinu zaredom je otvoren za javnost i najveće ljubitelje avantura.

opasna put

Foto: Thinkstock

Nakon što je 2001. godine pet osoba izgubilo život na ovom drvenom šetalištu u južnoj Španiji, uprava je zatvorila njegova vrata. 

Trideset centimetara širok put na litici El Čoro u Malagi izgrađen je pre sto godina kako bi radnicima u obližnjoj hidroelektrani skratio dolazak na posao. 

Put je u međuvremenu ojačan čeličnom ogradom, čime su poboljšane opšte mere bezbednosti. Da bi posetioci sada prošli putem dugim 8 kilometara, koji se uzdiže na 90 metara visine, potrebno im je između tri i pet sati.
Svaki posetilac je dužan da nosi zaštitnu kacigu dok uživa u fantastičnom pogledu na okolinu. U poslednje dve godine Kaminito del Rej je posetilo čak 600.000 gostiju, što dokazuje da je ovo popularna turistička atrakcija. 

Karte za ovu avanturu moraju da se rezervišu unapred, a od 28. marta ove godine se prodaju po ceni od oko 10 evra. 

Ukoliko niste sigurni da je ova pustolovina za vas, celu rutu možete da pogledate i preko Google Maps Street View.
 
izbor: b92.net

Zašto pasoši postoje u samo četiri boje?

Pasoši širom sveta stižu u mnogo nijansi, ali u samo četiri osnovne boje - plavoj, crvenoj, zelenoj i crnoj.

pasosi u boji

Foto: Thinkstock

Kako prenosi Biznis insajder, postoji nekoliko razloga za to. 

Plavi pasoši - veruje se da ovu boju bira "nova liga" nacija, u koju spadaju Indija, SAD i Kanada i južnoameričke države, kao i Australija. 

Crvena - Crvena boja se vezuje za komunizam i za "istočni blok", pa ovu boju i dalje imaju zemlje koje imaju komunističku prošlost - Kina, Srbija, Letonija i druge. 

Zelena - u ovom slučaju religija je ključna reč. Zelena se vezuje za muslimanski svet, pa zemlje kao što su Saudijska Arabija i Pakistan biraju ovu boju, dok niz afričkih nacija kao što su Nigerija i Senegal imaju ovakve pasoše zbog pripadnosti Ekonomskoj zajednici zapadnoafričkih država, čija je zaštitna boja - zelena. 

Crna - ova boja se najmanje koristi, a osim afričkih pasoša Zambije i Angole, poznat je i novozelandski pasoš, jer je crna nacionalna boja. 

Kako se ističe, SAD su "isprobale" sve četiri boje, dok je Kanada imala privremene "bele pasoše", a razlog je tehničke prirode - bilo je najlakše nabaviti takve uzorke.
 
 
izvor: b92.net

Deset zanimljivosti koje niste znali o Irskoj

Irska je evropska država koju zbog zadivljujućih prirodnih lepota nazivaju još i smaragdnim ostrvom. Predstavljamo vam deset manje poznatih činjenica o ovoj veličanstvenoj zemlji.

irskaaaa

Foto: Thinkstock

1. Dablin se ponosi činjenicom da ima jedan pab na svakih 100 stanovnika glavnog irskog grada. Najstariji irski pab – "Šonov bar" – nalazi se u gradu Atlon, a veruje se da potiče iz 900. godine. 

2. Prosečni Irac svake godine popije oko 95 litara piva, pa se tako zemlja nalazi na šestom mestu najvećih konzumenata ovog pića u Evropi. Više piva popije se u Češkoj, Nemačkoj, Austriji, Estoniji i Poljskoj. 

3. Maj je, u proseku, najsuvlji mesec u godini. Ovo je vrlo koristan podatak ako planirate da posetite ovu predivnu zemlju. 

4. Irci nakon odlaska u penziju najčešće odlaze na Kanarska ostrva. 

5. Irska ima najmanji broj prijavljenih viđenja neidentifikovanih letećih objekata (NLO) na nebu od svih evropskih zemalja.
6. Belu kuću dizajnirao je irski arhitekta Džejms Hoban, koji je iz mesta Kalan u Kilkeniju emigrirao u SAD nakon završetka Američkog rata za nezavisnost. 

7. Irska je 2002. godine bila prva zemlja u svetu koja je uvela porez na plastične kese koje mogu da se nabave u prodavnicama i supermarketima. 

8. Mukanagederdauhaulia je priobalni gradić u grofoviji Galvej, koji nosi titulu mesta s najdužim imenom u Irskoj. 

9. Drišin je nacionalno irsko jelo. Reč je tipu krvavice koja se pravi od svinjskog mesa, kravlje, svinjske i ovčije krvi, hleba, zobenih pahuljica i masnoća. 

10. Termin bojkot dolazi od irskog kapetana Džejmsa Bojkota. Prvi put je zvanično upotrebljena u članku magazina Inter-oušn 12. oktobra 1880. godine.
 
 
izvor: b92.net