Uskršnja radionica OK radija!

Uskrs ili Vaskrs jedan je od najvećih hrišćanskih praznika i zbog svoje suštine izdvaja se od svih drugih dana. Običaji za Uskrs se razlikuju od regiona do regiona, ali je simbolika uvek ista: pobeda života nad smrću.

Kao i svi pokretni praznici, bez obzira što ne menja dan, menja datum kada se slavi.

Od 3. aprila do 16. aprila ove godine na OK radiju smo organizovali Uskršnju radionicu.

Svakodnevno delimo razne recepte koje možete da iskoristite kao potencijalne tehnike u farbanju jaja. Takođe delimo i zanimljive priče o Uskrsu, o dekoraciji, o toplini praznika, o načinu na koji se praznuje. Zašto postimo? Zašto je crveno jaje čuvarkuća?

Akcenat ovogodišnje akcije je da motivišemo sve članove porodice da se aktiviraju u procesu farbanja jaja, dekoraciji trpeze, da podele sa nama radosti svoga doma.

Pripreme za Uskrs

Kako Uskrs slavi uskrsnuće kao jednu od najznačajnijih dogmi hrišćanstva, važna je i priprema vernika za ovaj praznik. Prethodi mu najduži post i važni praznici.

Osam dana pre Uskrsa obeležava se Lazareva subota, koja slavi čudo Lazarevog uskrsnuća, a odmah sutradan su Cveti, praznik koji čuva sećanje na dan kada je Isus Hrist sa učenicima došao u Jerusalim.

Nedelja pred Uskrs naziva se strasna nedelja i svi dani označeni su kao veliki, od ponedeljka do petka. Petak se smatra najtužnijim jer je tada Isus razapet na krstu sa trnovim vencem kao krunom.

Veliki petak je dan tišine, ne peva se i ne igra, na crkvama ne zvone zvona. Liturgija se služi samo ako se poklapa sa praznikom Blagovesti, a na posebno ukrašen sto pored oltara izlaže se plaštanica, koja predstavlja Hristov grob. Celivanje plaštanice traje do Uskrsa, a postoji i običaj da se vernici provlače ispod stola zamišljajući želju i moleći se Bogu za ispunjenje.

U nekim krajevima se pokojnici ne sahranjuju na Veliki petak jer se veruje da bi se time „poremetila zemlja u kojoj počiva Isus”.

Bojenje jaja i proslava Uskrsa

U četvrtak i petak uoči Uskrsa boje se jaja. Crvena boja je obavezna jer predstavlja prolivenu Isusovu krv, dok druge boje ukazuju na radost zbog pobede i stvaranja novog života. Poreklo običaja bojenja jaja ne može se tačno odrediti, pa postoji nekoliko verzija tog predanja.

Po jednoj je Marija Magdalena nakon Hristovog vaskrsenja došla u Rim i caru Tiberiju poklonila crveno jaje, pozdravljajući ga rečima „Hristos vaskrse”. Jaje, kao simbol nastanka života, bilo je korišćeno u mnogim kulturama i pre hrišćanstva.

Po svetom predanju, Isus je, prorekao svoje vaskrsnuće trećeg dana nakon smrti, a učenicima je rekao da će to znati jer će na taj dan kokoške nositi crvena jaja.

Postoji i predanje po kome je Hrist jednom prilikom uspeo da pobegne pred hajkom rimskih vojnika koji su zastali da se dive crveno obojenim jajima, koja je u korpici, pored puta držala jedna žena. Veruje se i da je u tadašnjim različitim kulturama postojao običaj darivanja šarenih jaja u znak pobede ili radosti.

Bojenje jaja smatra se važnom pripremom za obeležavanje ovog praznika, pa domaćice tome pridaju veliki značaj. Prvo obojeno jaje naziva se „čuvarkuća” i ostavlja se na posebnom mestu u kući i čuva se do sledećeg Uskrsa, jer se veruje da štiti domaćinstvo.

Uskršnji dan

Uskrs je dan radosti. Zvona na crkvama zvone, a ljudi se pozdravljaju sa “Hristos vaskrse”, uz obavezan odgovor “Vaistinu vaskrse”. Uskrs je porodični praznik i slavi se uz prisustvo svih ukućana i obaveznu svečanu trpezu koja označava i kraj četrdesetodnevnog posta.