Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar obeležavaju 7. januara Božić, hrišćanski praznik koji okuplja celu porodicu. Kod nas najradosniji praznik obiluje običajima koji traju danima pre praznika i to je najsvečaniji i najlepši praznični deo godine.
Božićne praznike proslavite u krugu porodice u miru, ljubavi i blagostanju. Podelite radnosne misli jedni sa drugima. Molite se, praštajte i ne zaboravite da se zahvalite.
Badnji dan je ime dobio po Badnjaku, hrastovom drvetu, koje se na taj dan seče i pali. Mnogi običaji vezani za ovaj dan su paganski, ali je crkva pokušala da im prida hrišćanska obeležja. Običaji za Badnji dan su se vekovima prenosili.
Glavno obeležje je Badnjak koji se seče tog jutra, a hrast za Slovene predstavlja sveto drvo. Mnogi od običaja su vremenom zaboravljeni, a takođe se i razlikuju od mesta do mesta, ali postoje i oni koji su svima zajednički ili slični. Na primer loženje badnjaka je povezano sa ognjem i ognjištem i to je središnji element ovog praznika.
Simbol je rađanja novog sunca, a mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a varnice koje bi izbile iz plamena najavljivale bi rod i prinos.
Božić se praznuje kao dan rođenja Isusa Hrista, sina Božijeg. Činjenica da predstavlja rođenje novog života svrstava ga i u dečiji praznik, praznik detinjstva, roditeljstva.
Ovaj praznik se slavi u krugu porodice i traje tri dana. Drugog dana se obeležava Sabor Presvete Bogorodice, a treći dan je posvećen arhiđakonu Stefanu.
Na Božić pre svitanja, zvone sva zvona u pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i najavljuju se dolazak praznika i dani slavlja. Domaćin i ukućani oblače svečana odela i odlaze u crkvu na jutarnju Božićnu liturgiju. Posle službe prvo se uzima nafora.
U nekim mestima, kako bi se prvo omrsili na dan Božića uzima se parče sira i gutljaj vina.
Ljudi se pozdravljaju rečima „Hristos se rodi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“.
GIPHY App Key not set. Please check settings